Kako da grickate kao nutricionista
Naučite da prepoznate znake gladi.
Bilo da jedete slatku, slanu ili proteinsku užinu između obroka, grickanje se dešava. Sa toliko ukusnih opcija na policama prodavnica, ove ukusne grickalice često završe u našim kolicima za kupovinu, našim kuhinjama i našim stomacima. Iako lak pristup hrani nije dat, učenje grickanja na način koji povećava produktivnost postaje mnogo važnije.
Zašto grickamo
Postoji mnogo razloga zašto grickamo između obroka. Prvi je najočigledniji, glad. Ponekad nam je potrebno samo malo hrane da smirimo grčeve u stomaku. Drugi glavni razlog za grickanje je potreba za povećanjem energije. Često kasno popodne – između 15 i 16 časova – šećer u krvi počne da opada, samim tim i energija, zbog čega se obično propisuje popodnevna užina.
Žudnja vas može naterati da posegnete za grickalicama, ali ne uvek zato što znate da nešto ukusno čeka iza vrata ormarića. Ponekad je glad uzrokovana neuhranjenošću ili čak zdravstvenim problemima. Ovo je znak da morate da kopate malo dublje i razumete šta vaše telo pokušava da vam kaže. Na primer, nezasitna žudnja za čokoladom može biti uzrokovana potrebom za magnezijumom, a jaka žudnja za solju može biti znak nedostatka minerala u tragovima ili čak iscrpljenosti nadbubrežne žlezde.
Pored fizičkih stimulansa, postoje i psihološki razlozi zbog kojih žudimo za čipsom i gvakamolom. Dosada, stres ili potreba da se odvratimo od nečega neprijatnog ili izazovnog — možda da pobegnemo od svojih osećanja — normalni su ljudski razlozi za grickanje.
Jesi li stvarno gladan?
Jednostavna opcija: Popijte veliku čašu vode. Glad se često meša sa žeđu. Kada smo dehidrirani, često osećamo iste simptome kao kada smo gladni: nedostatak energije, glavobolje i pospanost. Prvo se uverite da pijete dovoljno vode. Dobro pravilo je polovina vaše telesne težine u litrima dnevno. Ako pokušavate da razlikujete svoju potrebu za gorivom i želju za čokoladnim zadovoljstvom, obratite pažnju na to, šta konzumirate. Zapitajte se da li želite nešto hranljivo – poput jabuke, šargarepe i humusa – ili kesicu slatkiša. Dakle, ako zaista želite pravu, celovitu hranu, jedite je.
Kako napraviti zdravu užinu.
Postoji jednostavan recept koji vam omogućava da pripremite zdravu i zadovoljavajuću užinu.Najbolja užina sadrži najmanje dva od tri hranljiva sastojka: proteine, zdrave masti i vlakna. Ova formula vam pomaže da se duže osećate sito, tako da niste gladni 20 minuta nakon užine.
• Primeri proteina uključuju orašaste plodove, semenke, grčki jogurt, jaja i dimljeni losos.
• Zdrave masti uključuju avokado, masline, orašaste plodove, puter od kikirikija i semenke.
• Hrana bogata vlaknima uključuje krekere od celog zrna, ovsene pahuljice, voće i povrće.
Ova formula vam pomaže da se duže osećate sito.