Šta je depresija?

Depresija (veliki depresivni poremećaj) je uobičajena i ozbiljna medicinska bolest koja negativno utiče na to kako se osećate, način na koji razmišljate i kako se ponašate.

Na sreću, takođe se može lečiti. Depresija izaziva osećaj tuge i/ili gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima ste nekada uživali. To može dovesti do raznih emocionalnih i fizičkih problema i može smanjiti vašu sposobnost da funkcionišete na poslu i kod kuće.

Simptomi depresije mogu varirati od blage do teške depresije i mogu uključivati sledeća stanja:

• Osećate se tužno ili imate depresivno raspoloženje
• Gubitak interesovanja ili zadovoljstva u aktivnostima u kojima se nekada uživalo
• Promene u apetitu – gubitak ili povećanje telesne težine koje nisu povezane sa dijetom
• Problemi sa spavanjem ili previše spavanja
• Gubitak energije ili povećan umor
• Povećanje besmislene fizičke aktivnosti (npr. nemogućnost da se mirno sedi, koračanje,rukovanje) ili usporeni pokreti ili govor (ove radnje moraju biti dovoljno ozbiljne da bi ih drugi mogli primetiti)
• Osećaj bezvrednosti ili krivice
• Poteškoće u razmišljanju, koncentraciji ili donošenju odluka
• Misli o smrti ili samoubistvu

Simptomi moraju trajati najmanje dve nedelje i moraju predstavljati promenu u vašem prethodnom nivou funkcionisanja da bi se postavila dijagnoza depresije.

Takođe, medicinska stanja (npr. problemi sa štitnom žlezdom, tumor na mozgu ili nedostatak vitamina) mogu oponašati simptome depresije, tako da je važno isključiti opšte medicinske uzroke.

Depresija pogađa jednu od 15 odraslih osoba (6,7%) u bilo kojoj godini. A svaka šesta osoba (16,6%)́će doživeti depresiju u nekom trenutku svog života. Depresija se može pojaviti u bilo kom trenutku,ali u proseku se prvi put pojavljuje u kasnim tinejdžerskim godinama do sredine 20-ih.

Žene češće od muškaraca doživljavaju depresiju. Neke studije pokazuju da će jedna trećina žena tokom života doživeti veliku depresivnu epizodu. Postoji visok stepen naslednosti (otprilike 40%) kada rođaci u prvom stepenu (roditelji/deca/braća i sestre) imaju depresiju.

Depresija se razlikuje od tuge ili tuge/ožalošćenosti

Smrt voljene osobe, gubitak posla ili prekid veze su teško iskustvo koje čovek može da podnese.Normalno je da se kao odgovor na takve situacije razvijaju osećanja tuge. Oni koji doživljavaju gubitak često mogu sebe opisati kao „depresivne“.

Ali biti tužan nije isto što i imati depresiju. Proces tugovanja je prirodan i jedinstven za svakog pojedinca i ima neke od istih karakteristika depresije. I tuga i depresija mogu uključivati intenzivnu tugu i povlačenje iz uobičajenih aktivnosti. Oni se takođe razlikuju na važne načine:

• U tuzi, bolna osećanja dolaze u talasima, često pomešana sa pozitivnim sećanjima na pokojnika.

Kod velike depresije, raspoloženje i/ili interesovanje (zadovoljstvo) su smanjeni tokom većeg dela dve nedelje.

• U tuzi se obično održava samopoštovanje. U velikoj depresiji, osećaj bezvrednosti i samoprezira su uobičajeni.
• U tuzi, misli o smrti mogu isplivati kada razmišljate ili maštate o „pridruživanju“ preminuloj voljenoj osobi. U velikoj depresiji, misli su usredsređene na okončanje nečijeg života zbog osećaja bezvrednosti ili nezasluživanja života ili nemogućnosti da se nosi sa bolom depresije.

Tuga i depresija mogu koegzistirati. Za neke ljude, smrt voljene osobe, gubitak posla ili žrtva fizičkog napada ili velike katastrofe mogu dovesti do depresije. Kada se tuga i depresija javljaju istovremeno,tuga je jača i traje duže od tuge bez depresije.

Razlikovanje između tuge i depresije je važno i može pomoći ljudima da dobiju pomoć, podršku ili tretman koji im je potreban.

Faktori rizika za depresiju

Depresija može uticati na svakoga – čak i na osobu koja izgleda da živi u relativno idealnim okolnostima.

Nekoliko faktora može igrati ulogu u depresiji:

• Biohemija: Razlike u određenim hemikalijama u mozgu mogu doprineti simptomima depresije.
• Genetika: Depresija se može pojaviti u porodicama. Na primer, ako jedan identičan blizanac ima depresiju, drugi ima 70 procenata šanse da se razboli negde u životu.
• Ličnost: Ljudi sa niskim samopoštovanjem, koji su lako savladani stresom ili koji su generalno pesimistični, izgleda da imaju veću verovatnoću da dožive depresiju.
• Faktori životne sredine: Kontinuirana izloženost nasilju, zanemarivanju, zlostavljanju ili siromaštvu može neke ljude učiniti ranjivijim na depresiju.

Kako se leči depresija?

Depresija je među mentalnim poremećajima koji se najviše mogu lečiti. Između 80% i 90% procenata ljudi sa depresijom na kraju dobro reaguje na lečenje. Skoro svi pacijenti dobijaju izvesno olakšanje od simptoma.

Pre postavljanja dijagnoze ili lečenja, zdravstveni radnik treba da izvrši temeljnu dijagnostičku procenu, uključujući intervju i fizički pregled. U nekim slučajevima, može se uraditi test krvi kako bi se uverilo da depresija nije posledica zdravstvenog stanja kao što je problem sa štitnom žlezdom ili nedostatak vitamina (preokrenuti medicinski uzrok bi ublažio simptome slične depresiji).

Evaluacija će identifikovati specifične simptome i istražiti medicinsku i porodičnu istoriju, kao i kulturne faktore i faktore životne sredine sa ciljem da se dođe do dijagnoze i planira pravac delovanja.

Lekovi

Hemija mozga može doprineti depresiji pojedinca i može uticati na njihov tretman. Iz tog razloga,antidepresivi mogu biti propisani da pomognu u modifikaciji hemije mozga. Ovi lekovi nisu sedativi.

Ne stvaraju navike. Generalno, antidepresivi nemaju stimulativni efekat na ljude koji ne pate od depresije.

Antidepresivi mogu da dovedu do izvesnog poboljšanja u toku prve nedelje ili dve upotrebe, ali puna korist se možda neće videti dva do tri meseca. Ako pacijent oseti malo ili nikakvo poboljšanje posle nekoliko nedelja, njegov ili njen psihijatar može promeniti dozu leka ili dodati ili zameniti neki drugi antidepresiv. U nekim situacijama drugi psihotropni lekovi mogu biti od pomoći. Važno je da obavestite svog lekara ako neki lek ne deluje ili ako imate neželjene efekte.

Psihijatri obično preporučuju pacijentima da nastave da uzimaju lekove šest ili više meseci nakon što se simptomi poboljšaju. Može se predložiti dugotrajni tretman održavanja da bi se smanjio rizik od budućih epizoda za određene ljude sa visokim rizikom.