Stručnjaci tvrde da se duži, zdraviji i smisleniji život može postići usvajanjem određenih životnih navika i ponašanja. Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), trenutno se suočavamo sa nekoliko izazova u vezi sa zdravljem, uključujući sve veću stopu hroničnih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes i bolesti srca. Međutim, u poslednjih nekoliko godina sve veći naglasak se stavlja na zdravlje, pri čemu više ljudi daje prioritet fizičkoj aktivnosti, zdravoj ishrani i brizi o mentalnom zdravlju.

Ovih 5 zdravih navika će vam pomoći da živite duže:

Kroz istoriju, razne dijete, od jednostavnih do potpuno apsurdnih, dolazile su i prolazile. Sigurno ste se susreli sa nekoliko njih. Međutim, jednostavna ishrana koja se sastoji od kompletnih, čistih i biljnih namirnica je jedna od najboljih za poboljšanje zdravlja i produženje životnog veka. Prema meta-analizi, dnevna konzumacija zelenog povrća može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti za 15,8%. Ova strategija uključuje ograničavanje prerađene hrane, zaslađenih napitaka, peciva i kolača, dok se istovremeno povećava unos svežeg voća, integralnih žitarica i orašastih plodova.

Iako promena ishrane može biti teška, možete početi sa malim koracima i jednostavnim zamenama.

+  Koristite integralne žitarice umesto belog pirinča, paste i belog hleba.
+  Zamenite slani čips orašastim plodovima ili kokicama.
+  Umesto šećernih energetskih napitaka, konzumirajte nezaslađenu kafu ili čaj
+  Napravite picu sa domaćim testom i svežim povrćem umesto smrznutih koje su bogate kalorijama i natrijumom.

Opšte je prepoznato da konzumiranje više voća i povrća pomaže pri odlaganju pojave hroničnih bolesti. Uvek zapamtite da jedete hranu “duginih” boja i birajte obroke bogate hranljivim materijama poput voća i povrća kako biste povećali raznovrsnost nutrijenata!

Da li ste osoba koja otkazuje rano jutarnje vežbanje zbog nekoliko minuta dodatnog sna? Motivišite sebe da se pokrenete jer fizička aktivnost, čak i u malim količinama, može produžiti vaš životni vek. Fizička aktivnost je verovatno najvažnija stvar koju možete uraditi za svoje zdravlje, odmah nakon uravnotežene ishrane. Vaše srce i cirkulacija postepeno se poboljšavaju kada redovno vežbate. Nivo kiseonika u telu se povećava zbog povećanog protoka krvi. Redovno vežbanje poboljšava raspoloženje i kreativnost, smanjuje rizik od hroničnih bolesti i na kraju produžava život. Čak i dok ste na poslu, preporučljivo je izbegavati rad odmah nakon ručka ili večere, povećati unos vode i pratiti zdravlje uz pomoć fitness narukvice ili sata.

Studije su pokazale da čak i ako se težina ne promeni, ljudi koji su gojazni mogu smanjiti šansu za prevremenu smrt za 30% ili više ukoliko su fizički aktivni i poboljšaju svoju kondiciju.

Nije potrebno da odmah počnete da trčite maratone da biste uključili vežbanje u svoj život. Stručnjaci preporučuju da ciljate 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, ili oko 30 minuta brze šetnje, vožnje bicikla ili bilo koje drugo umereno kretanje. Jednostavan način za početak je da zamolite prijatelja da svakodnevno zajedno šetate.

“Ne možete imati pozitivan život i negativan um.” – Joyce Meyer.

Pozitivno razmišljanje ima veći uticaj nego što možete da zamislite. Prema nedavnom istraživanju, pozitivan pogled na život može dovesti do 11-15% dužeg i zdravijeg životnog veka tako što smanjuje broj otkucaja srca, stres i anksioznost, i jača otpornost.

Nije potrebno mnogo da biste usvojili i negovali pozitivnost. Evo nekoliko važnih saveta kako da počnete:

+  Vodite dnevnik zahvalnosti. Napravite naviku da svakodnevno zapišete tri stvari za koje ste zahvalni.
+  Budite u društvu pozitivnih ljudi. Iznenadićete se koliko vaše navike i ličnost mogu uticati na ljude sa kojima provodite vreme.
+  Prihvatite ohrabrujuće afirmacije. Koristite pozitivne afirmacije kako biste podstakli optimističan i konstruktivan pogled na život.
+  Prevencija hronične anksioznosti i stresa

Stres i anksioznost mogu značajno skratiti život. Na primer, srčana bolest, moždani udar ili karcinom pluća su bolesti za koje se kaže da su do dva puta verovatnije da će ubiti osobe koje su pod stresom ili anksiozne.

Da li znate da osobe koje pate od stresa imaju tri puta veći rizik od prerane smrti u odnosu na one koji su opušteniji? Smeh i optimizam mogu biti dva ključna leka protiv stresa. Prema istraživanjima, osobe koje su više pesimistične nego optimistične imaju 42% veći rizik od prerane smrti. Pozitivan pogled na život i smeh mogu smanjiti stres i potencijalno produžiti vaš život.

San je neophodan za održavanje aktivnosti ćelija i za isceljenje tela. Još važnije, nedostatak sna može na kraju naškoditi svakodobnom blagostanju i dugovečnosti. Prema istraživanjima, pet ili manje sati sna tokom noći može povećati rizik od smrtnosti za čak 15%.

Redovne navike spavanja, poput odlaska u krevet i buđenja otprilike u isto vreme svakog dana, verovatno su povezane sa dužim životnim vekom. Takođe, čini se da je važna i količina sna koju dobijamo, budući da i premalo i previše sna mogu biti štetni.

Na primer, spavanje više od 8-9 sati noću može skratiti život za do 38%, dok spavanje manje od 5-7 sati noću povećava rizik od prerane smrti za 12%. Takođe, nedovoljan san povećava šanse za dijabetes, bolesti srca i gojaznost, dok istovremeno podstiče pojavu upala. Sve ove stvari su povezane sa kraćim životnim vekom.

Vrlo je verovatnije da ćete živeti duže ukoliko se pridržavate ovih zdravih životnih navika.

Odvojite bar pet minuta svakog dana da se vidite ili čujete sa prijateljima. Ako ne možete da se sastanete sa prijateljem ili voljenom osobom lično, vreme provedeno na ekranu zapravo može biti od koristi jer omogućava video razgovor. Uvek je bolje razgovarati licem u lice, ali socijalizacija na bilo koji način,koja vam pomaže da se osećate podržano, može otkloniti usamljenost i osećaj izolacije, koji su povezani sa smanjenjem kognitivnih sposobnosti, depresijom, srčanim i moždanim udarom i preranom smrću.

Ako je teško svakodnevno da kontaktirate sa prijateljima ili voljenom osobom, zbog rasporeda, potrudite se da komunicirate sa prolaznicima ili sa kolegama na poslu. Na primer, lako možete da započnete razgovor sa kasirkom u prodavnici pitajući kako joj je prošao dan, iskazujući iskreno interesovanje i volontirajući informacije o svom vlastitom danu.

Osmeh i iskreni kontakt mogu puno značiti za vaše zdravlje i zdravlje onih koje srećete. Možda čak sklopite i nova prijateljstva!