Smanjite vreme koje provodite sedeći!
Naši preci nisu imali formalne programe vežbanja. Vreme provedeno radeći na poljima i u fabrikama,ili kuvajući, čisteći i baštovaneći, održavalo ih je aktivnima. Iako su unosili više kalorija nego što mi danas unosimo, manje su težili jer su manje sedeli.
U poređenju sa samo pet decenija ranije, ljudi se danas manje kreću. Na poslu, gde mnogi od nas satima sede za radnim stolom, sagorevamo prosečno 130 kalorija manje dnevno. Kod kuće takođe smo manje aktivni, gde je previše primamljivo da se smestimo ispred televizora uveče. A uz pogodnosti kao što su online kupovina, bankarstvo i druženje, gotovo da ne moramo ni da izlazimo iz udobnosti naših stolica.
Sva ta neaktivnost se gomila. Prosečno provodimo polovinu dana sedeći, i to ima posledice.Dugotrajno sedenje povezano je sa povećanim rizikom od zdravstvenih problema kao što su dijabetes, bolesti srca i određeni tipovi kancera – da ne pominjemo povećanje telesne težine i gojaznost. Dugotrajno sedenje bez prekida takođe može loše uticati na kičmu i izazvati bol u donjem delu leđa.
Iako je redovna fizička aktivnost važna za mršavljenje, nažalost, ne čini se da prevazilazi dugoročne zdravstvene efekte previše sedenja. Na primer, ljudi koji sede osam ili više sati dnevno imaju povećan rizik od srčanih bolesti čak i ako svakodnevno vežbaju sat vremena.