Vežbe: više od sagorevanja kalorija
Ako želite da smršate, verovatno ste čuli da morate „manje da jedete, a više da vežbate“. Što više vežbate, više kalorija sagorevate i više gubite na težini. Ali ispostavilo se da efekti fizičke aktivnosti na ljudsku fiziologiju mogu biti mnogo složeniji od toga.
U nedavnom izveštaju objavljenom u Current Biologi, istraživači su istraživali odnos između vežbanja i „trošenja energije“ (sagorele kalorije). Studija je pratila fizičku aktivnost i odgovarajuću ukupnu potrošnju energije 322 muškarca i žene u Severnoj Americi i Africi.
Ono što su istraživači otkrili bilo je pomalo iznenađujuće. Fizička aktivnost jeste povećala potrošnju energije prema očekivanjima, ali samo u određenoj meri. Fizičku aktivnost prate akcelerometri, koji mere količine (jedinice „pokreta”) po minutu dnevno, uzimajući u obzir i kretanje i brzinu. Na nižim nivoima aktivnosti, povećanje broja puta u minuti dnevno povećava potrošnju energije. Međutim, zbog većeg prosečnog broja puta u minuti dnevno, povećanje učestalosti nije povećalo potrošnju energije, što ukazuje na efekat plafona. Dakle, u ovoj studiji, nakon određenog trenutka, više vežbanja nije značilo više izgubljene energije. Na osnovu svojih nalaza, istraživači studije pozivaju nas da preispitamo trenutnu poruku javnog zdravlja da više vežbanja znači više energije, jer to nije uvek slučaj.
Bez obzira na nalaze ovih studija, bilo da još niste spremni za novogodišnju rutinu vežbanja ili ste već uporni vežbač, važno je znati da prednosti redovne fizičke aktivnosti nadilaze sagorevanje kalorija. Na primer, 150 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti nedeljno može značajno smanjiti rizik od prerane smrti. Kako? Otvara krvne sudove snižavanjem krvnog pritiska i otkucaja srca u mirovanju i povećanjem nivoa azotnog oksida. Takođe može povećati nivo dobrog HDL holesterola i smanjiti nivo lošeg LDL holesterola. Pored toga, redovna fizička aktivnost povećava osetljivost na insulin. Ovo je posebno važno za osobe sa dijabetesom, a takođe vam može pomoći da izbegnete bolest.
Vežbanje takođe može pomoći da poboljšamo naše kognitivne sposobnosti – i zaista, ono što je dobro za srce dobro je i za mozak. Studije su pokazale da redovna vežba može zapravo povećati veličinu hipokampusa, oblasti mozga koja je povezana sa pamćenjem. Postoje i važne prednosti za mentalno zdravlje. Istraživanja pokazuju da za neke ljude sa depresijom, vežbanje može poboljšati raspoloženje i simptome poput droga. Pored toga, pokazalo se da pet minuta vežbanja smanjuje anksioznost kod ljudi.
Ako pokušavate da smršate, vežbanje je važan deo pristupa zdravom gubitku težine. Umerena fizička aktivnost može vam pomoći da sagorite više kalorija. Dobra vest je da ne morate da trenirate za maraton da biste ostali u formi. Ali što je možda još važnije, bez obzira na to koliko je vaš struk, redovna vežba može učiniti mnogo više od toga. Bilo bi potrebno skoro 10 lekova da bi se replicirale sve prednosti sadržane u „sportskoj